„ELEKTRIČNI ČEŠALJ ZA VAŠKE“

„ELEKTRIČNI ČEŠALJ ZA VAŠKE“

U današnjem prilogu biće dosta znakova navoda.

Danas na istorijskoj pozornici imamo na tapetu: Električni češalj za vaške.

Taj vrli proizvod reklamira se na jednom od sajtova na kojima se prodaje sve i svašta (novo, ne polovno, i valjda ne de-kra-no). Taj sajt reklamira se na jednom drugom sajtu koji ja povremeno pratim. Taj drugi sajt ima dnevne vesti, ali ja ga u stvari najviše pratim zbog nekog stripa… ne, u stvari, nema veze dalje koji je to sajt, da se mi vratimo na našu istorijsku pozornicu.

Dakle, da li je moguće da se u 21. veku, i to daleko „posle dvehiljadite“, 11 godina posle bombardovanja, ne samo nudi na prodaju, nego i reklamira češalj za vaške, i to putem savremenih metoda komunikacija? Jebote, jesmo li to samo ja i moje predrasude, da mislimo da taj što ima vaške nema kompjuter i ne zna šta je internet ni „onlajnšoping“?

Dobro dobro, znam i ja za slučajeve da je neko dobio vaške jer se vraćao autobusom sa rekreativne, inače izuzetno čisto i uzorno dete, al eto, neko drugo prljavo i pogano dete koje je sedelo na istom tom sedištu je imalo vaške, pa eto, one su skočile na sedište, pa i na prvog sledećeg koji je tu seo. Ali to više i nije tako često? Mislim, te vaske? Ili sam u strašnoj, strašnoj zabludi?

I u redu, mi smo samo treći svet, ne prvi ni drugi, ali treći svet znači da ima vodovod i kanalizacija, da ima gde da odeš da uradiš manikir (za pare), da ima…čekaj, koja još fantastična tekovina civilizacije, evo npr. i taj internet i to.

Ali češalj za vaške, i to električni? Elektrika, pa i to je neka tekovina čega ono beše?

Po slikama koje je proizvođač postavio, izgleda da je češalj na baterije (posle vidim da to i pise negde). Onako, lepo izgleda, dizajn je skroz na mestu. Cena je ono što me malko brine, 2.399 rsd, i to sa popustom, „na akciji je“, što bi rekli ovi s pijace. Ipak je to znatno više od onog običnog češlja sa gustim zupcima i praška iz apoteke. Jesmo li to samo ja i moje predrasude, da mislimo da taj što ima vaške, a nema kompjuter i ne zna šta je internet ni „onlajnšoping“, nema ni te pare da kupi ovaj vajni proizvod?

Da pogledamo malo i fotografije koje je proizođač postavio, kako bi na pravi način prikazao svoj proizvod, da slučajno ne dođe do neke zabune.

Fotografija 1 prikazuje proizvod na beloj pozadini, ništa posebno.

Fotografija 2 prikazuje češalj u upotrebi: žena, rumenih obraza i tamne tamne kose, češlja dete, rumenih obraza i p-lave kose, skroz plave kose, ovim našim češljem, u nekom kupatilu prijatno svetlo-sivih pločica. Valjda treba da predstavljaju majku i dete, šta li. Da, znate vi nas, odmah ćemo primetiti da ta žena nikako ne može da bude majka tom detetu, pa zaboga, ona je tako tamne kose, a mali p-lav!! (iako svi znamo da se mnoge žene danas farbaju, i znamo da zbog tamo nekih kombinacija dete može da uopšte ne liči na 1 od roditelja itd). zapravo, ova reklama ima sličnu postavku kao i Ikeini katalozi, imaš i bele i crne i sve ostale, otkud znam kakvi sve ljudi danas ne postoje. Dečačić se onako malo kao osmehuje, a žena se smeje. Valjda treba da nam pokažu kako to ništa ne boli, ni češljanog ni češljatora, ili tako nešto.

A možda zapravo predstavljaju vaspitačicu u školi i učenika. To je skroz na mestu, ali ne mogu da se otmem utisku soc fazona, kao, radni kolektiv, omladinski kolektiv, idemo na radnu akciju, decu podižemo u školama, znači nisu deca svojih roditelja nego celog našeg naroda, u školama ih učimo kako da drže pušku itd.

Fotografija 3 prikazuje psa i mačku, u prijateljskom zagrljaju, na travi. Pas je zlatni retriver, a svi valjda znamo da zlatni retriveri predstavljaju benevolentna bića, vole ljude, smeju se stalno, bla bla. Mačka je neka žujka, i još uvek je mače, odmara žmirkajući naslonjena na retrivera. Slika je prava bombonjera. Njih dvoje „kuliraju“ na travi naše bašte, posle vesele i bezbrižne igre, gde je mače glumilo da napada kera, a ker glumi da se kao plaši. Trava nam je uredno podšišana, zdrave zelene boje, sigurno su tu odmah izvan kadra i naše lepe plastične baštenske stolice (možda i od bambusa, za one sa dubljim džepom). I mi smo tu, odmah izvan ivica kadra, odmaramo na našoj baštenskoj ležaljci, koja je drvena, skoro smo je mazali zaštitnim slojem (ipak stoji napolju, osteti se vremenom od „elemenata“), prekriveni smo slatkim malim ćebićima, mekanim k’o duša, i srcad su nam puna dok gledamo bezbrižne vragolane, kera i žujku, kako se jure i prevrću po travi (je l sam beše pomenula da je trava uredno potkresana, lepe, zdrave zelene boje?).

Zajebavam se, znam da je trik da ako hoćeš da prodaš jedan jedini proizvod, moraš u stvari da ponudiš jedan „lajfstajl“.

Dakle, kupujući ovaj proizvod, kupujete srećnu porodicu srednje klase, koja živi u kući sa dvorištem i ima 2 kućna ljubimca. To ti je paket-aranžman, kao one montažne kuće.

Takođe, možda hoće da nam poruče da je njihov proizvod, koji nam nude na prodaju putem „onlajnkupovine“ pogodan i za životinje (ili je možda testirano na životinjama?- ahaha). Hm, nisam čula da životinje imaju baš vaške. Imaju životinje razne gadosti, ali vaške nisu 1 od njih.

Fotografija 4 nam uliva poverenje u proizvod, kaže da proizvod ima neku garanciju (ej, 3 godine!) i neke sertifikate.

I to je skoro pa sve, još ima i kratak opis proizvoda. Evo, neki su već dodali šaljive komentare na sajt. Da, na sajtu postoji i ta mogućnost, da prokomentarišete proizvod.

Hej, upravo mi je sinulo, pa proizvođač ide na to da je današnji moderan čovek (pa čak i ovaj naš iz trećeg sveta) opsednut „gedžetima“, pa je pomislio kako je ovo pravi izbor za elektrifikaciju. Zamisli, neki frajer (upotrebljavam tu reč u nedostatku bolje), u nekom dobrom odelu, ili možda majici sa kragnom, prijatno roze boje, sa satom sa metalnom narukvicom, možda ima možda nema neki tanki tanki lančić koji samo malo bljesne ispod majčice, u farmerkama (ne sa spuštenim džepovima), i onim …patikicama, znate one patikice sa tankim đonom, kožne su, uglavnom bele ili krem boje, onako…uredno deluju. E takvog frajera tražimo npr. u bašti nekog kafića. Sedi sa drugarom, piju kapućino i pričaju o običnim stvarima. Možda su kupili i današnje novine, koje stoje na stolu. Stoje na stolu, pored kapućina, kole, čaše vode. I mobilnog telefona jednog, drugog. MP3 plejera. „Blekberija“. Ključeva od kola. Cigara nema na tom stolu, takvi frajeri ne puše. I električni češalj za vaške. Namerno neću da razmišljam u pravcu „kako ga nije sramota“. Pa to ne treba da bude sramota, čovek brine o sebi, razmišlja kako da eliminiše gamad. To bi bilo kao kada bismo se smejali čoveku koji kupuje kondom, ili antibiotik, svejedno.

Ma zajebavam se, koristan je proizvod, stvarno.

Ozbiljna sam, proizvod je skroz na mestu. Pogledajte na inter-netu, ima puno tekstova o tim vaškama, pogotovo sada, kada su deca krenula u školu. Nego me je to malo zateklo, pa sam se šokirala kad sam prvi put videla „Električni češalj za vaške“. Ne zamerite.

Advertisements

2 responses to “„ELEKTRIČNI ČEŠALJ ZA VAŠKE“

  1. To će tek da bude hit u XXI veku !

    Like

    • @proizvodiusluga: hej, pa i tebe zanimaju fenomeni sa naših rafova!!
      ja mislim da nas u XXI veku čekaju nestašice vode, hrane, struje, te da će jedan ovakav proizvod, kakav je naš “električni češalj za vaške” biti redundantan.
      onaj drugi komentar ti nisam odobrila jer mi deluje kao greška – ako nije, reci, pa ću i njega pustiti.

      Like