Monthly Archives: September 2010

„ELEKTRIČNI ČEŠALJ ZA VAŠKE“

„ELEKTRIČNI ČEŠALJ ZA VAŠKE“

U današnjem prilogu biće dosta znakova navoda.

Danas na istorijskoj pozornici imamo na tapetu: Električni češalj za vaške.

Taj vrli proizvod reklamira se na jednom od sajtova na kojima se prodaje sve i svašta (novo, ne polovno, i valjda ne de-kra-no). Taj sajt reklamira se na jednom drugom sajtu koji ja povremeno pratim. Taj drugi sajt ima dnevne vesti, ali ja ga u stvari najviše pratim zbog nekog stripa… ne, u stvari, nema veze dalje koji je to sajt, da se mi vratimo na našu istorijsku pozornicu.

Dakle, da li je moguće da se u 21. veku, i to daleko „posle dvehiljadite“, 11 godina posle bombardovanja, ne samo nudi na prodaju, nego i reklamira češalj za vaške, i to putem savremenih metoda komunikacija? Jebote, jesmo li to samo ja i moje predrasude, da mislimo da taj što ima vaške nema kompjuter i ne zna šta je internet ni „onlajnšoping“?

Dobro dobro, znam i ja za slučajeve da je neko dobio vaške jer se vraćao autobusom sa rekreativne, inače izuzetno čisto i uzorno dete, al eto, neko drugo prljavo i pogano dete koje je sedelo na istom tom sedištu je imalo vaške, pa eto, one su skočile na sedište, pa i na prvog sledećeg koji je tu seo. Ali to više i nije tako često? Mislim, te vaske? Ili sam u strašnoj, strašnoj zabludi?

I u redu, mi smo samo treći svet, ne prvi ni drugi, ali treći svet znači da ima vodovod i kanalizacija, da ima gde da odeš da uradiš manikir (za pare), da ima…čekaj, koja još fantastična tekovina civilizacije, evo npr. i taj internet i to.

Ali češalj za vaške, i to električni? Elektrika, pa i to je neka tekovina čega ono beše?

Po slikama koje je proizvođač postavio, izgleda da je češalj na baterije (posle vidim da to i pise negde). Onako, lepo izgleda, dizajn je skroz na mestu. Cena je ono što me malko brine, 2.399 rsd, i to sa popustom, „na akciji je“, što bi rekli ovi s pijace. Ipak je to znatno više od onog običnog češlja sa gustim zupcima i praška iz apoteke. Jesmo li to samo ja i moje predrasude, da mislimo da taj što ima vaške, a nema kompjuter i ne zna šta je internet ni „onlajnšoping“, nema ni te pare da kupi ovaj vajni proizvod?

Da pogledamo malo i fotografije koje je proizođač postavio, kako bi na pravi način prikazao svoj proizvod, da slučajno ne dođe do neke zabune.

Fotografija 1 prikazuje proizvod na beloj pozadini, ništa posebno.

Fotografija 2 prikazuje češalj u upotrebi: žena, rumenih obraza i tamne tamne kose, češlja dete, rumenih obraza i p-lave kose, skroz plave kose, ovim našim češljem, u nekom kupatilu prijatno svetlo-sivih pločica. Valjda treba da predstavljaju majku i dete, šta li. Da, znate vi nas, odmah ćemo primetiti da ta žena nikako ne može da bude majka tom detetu, pa zaboga, ona je tako tamne kose, a mali p-lav!! (iako svi znamo da se mnoge žene danas farbaju, i znamo da zbog tamo nekih kombinacija dete može da uopšte ne liči na 1 od roditelja itd). zapravo, ova reklama ima sličnu postavku kao i Ikeini katalozi, imaš i bele i crne i sve ostale, otkud znam kakvi sve ljudi danas ne postoje. Dečačić se onako malo kao osmehuje, a žena se smeje. Valjda treba da nam pokažu kako to ništa ne boli, ni češljanog ni češljatora, ili tako nešto.

A možda zapravo predstavljaju vaspitačicu u školi i učenika. To je skroz na mestu, ali ne mogu da se otmem utisku soc fazona, kao, radni kolektiv, omladinski kolektiv, idemo na radnu akciju, decu podižemo u školama, znači nisu deca svojih roditelja nego celog našeg naroda, u školama ih učimo kako da drže pušku itd.

Fotografija 3 prikazuje psa i mačku, u prijateljskom zagrljaju, na travi. Pas je zlatni retriver, a svi valjda znamo da zlatni retriveri predstavljaju benevolentna bića, vole ljude, smeju se stalno, bla bla. Mačka je neka žujka, i još uvek je mače, odmara žmirkajući naslonjena na retrivera. Slika je prava bombonjera. Njih dvoje „kuliraju“ na travi naše bašte, posle vesele i bezbrižne igre, gde je mače glumilo da napada kera, a ker glumi da se kao plaši. Trava nam je uredno podšišana, zdrave zelene boje, sigurno su tu odmah izvan kadra i naše lepe plastične baštenske stolice (možda i od bambusa, za one sa dubljim džepom). I mi smo tu, odmah izvan ivica kadra, odmaramo na našoj baštenskoj ležaljci, koja je drvena, skoro smo je mazali zaštitnim slojem (ipak stoji napolju, osteti se vremenom od „elemenata“), prekriveni smo slatkim malim ćebićima, mekanim k’o duša, i srcad su nam puna dok gledamo bezbrižne vragolane, kera i žujku, kako se jure i prevrću po travi (je l sam beše pomenula da je trava uredno potkresana, lepe, zdrave zelene boje?).

Zajebavam se, znam da je trik da ako hoćeš da prodaš jedan jedini proizvod, moraš u stvari da ponudiš jedan „lajfstajl“.

Dakle, kupujući ovaj proizvod, kupujete srećnu porodicu srednje klase, koja živi u kući sa dvorištem i ima 2 kućna ljubimca. To ti je paket-aranžman, kao one montažne kuće.

Takođe, možda hoće da nam poruče da je njihov proizvod, koji nam nude na prodaju putem „onlajnkupovine“ pogodan i za životinje (ili je možda testirano na životinjama?- ahaha). Hm, nisam čula da životinje imaju baš vaške. Imaju životinje razne gadosti, ali vaške nisu 1 od njih.

Fotografija 4 nam uliva poverenje u proizvod, kaže da proizvod ima neku garanciju (ej, 3 godine!) i neke sertifikate.

I to je skoro pa sve, još ima i kratak opis proizvoda. Evo, neki su već dodali šaljive komentare na sajt. Da, na sajtu postoji i ta mogućnost, da prokomentarišete proizvod.

Hej, upravo mi je sinulo, pa proizvođač ide na to da je današnji moderan čovek (pa čak i ovaj naš iz trećeg sveta) opsednut „gedžetima“, pa je pomislio kako je ovo pravi izbor za elektrifikaciju. Zamisli, neki frajer (upotrebljavam tu reč u nedostatku bolje), u nekom dobrom odelu, ili možda majici sa kragnom, prijatno roze boje, sa satom sa metalnom narukvicom, možda ima možda nema neki tanki tanki lančić koji samo malo bljesne ispod majčice, u farmerkama (ne sa spuštenim džepovima), i onim …patikicama, znate one patikice sa tankim đonom, kožne su, uglavnom bele ili krem boje, onako…uredno deluju. E takvog frajera tražimo npr. u bašti nekog kafića. Sedi sa drugarom, piju kapućino i pričaju o običnim stvarima. Možda su kupili i današnje novine, koje stoje na stolu. Stoje na stolu, pored kapućina, kole, čaše vode. I mobilnog telefona jednog, drugog. MP3 plejera. „Blekberija“. Ključeva od kola. Cigara nema na tom stolu, takvi frajeri ne puše. I električni češalj za vaške. Namerno neću da razmišljam u pravcu „kako ga nije sramota“. Pa to ne treba da bude sramota, čovek brine o sebi, razmišlja kako da eliminiše gamad. To bi bilo kao kada bismo se smejali čoveku koji kupuje kondom, ili antibiotik, svejedno.

Ma zajebavam se, koristan je proizvod, stvarno.

Ozbiljna sam, proizvod je skroz na mestu. Pogledajte na inter-netu, ima puno tekstova o tim vaškama, pogotovo sada, kada su deca krenula u školu. Nego me je to malo zateklo, pa sam se šokirala kad sam prvi put videla „Električni češalj za vaške“. Ne zamerite.

Advertisements

„MONOPOLISTI DOBIJAJU KONKURENCIJU“

YESTERDAY’S NEWS

 „MONOPOLISTI DOBIJAJU KONKURENCIJU“

U ovom tekstu će biti samo malo ružnih reči.

Neko se stvarno zajebava samnom. Je l nikome nije čudna ova vest:

 http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/207928/Svi-monopolisti–ce-dobiti-konkurenciju

Za trenutak kada na datom linku više ne bude moguće da se pročita vest: Srbija, naša država, objavila je kako će uskoro početi da se obračunava sa monopolistima. Od svih reči u ovoj rečenici, ne znam koju da podvučem, koju da podebljam, a koju da ispišem kurzivom. Sve su zajebane (soproštenjem).

Država će to da uradi tako što će da PRIVUČE još lanaca, firmi itd. Aha, pazi kako smo preduzimljivi. To dalje treba da dovede do toga da se razvije kao konkurencija, pa neće više biti monopol, razumeš, a zaprećene su i STROGE novčane kazne (mada, ruku na srce, i sam tekst kaže kako sud još uvek nije potvrdio nijedno rešenje te neke Komisije za zaštitu konkurencije).

Drugari, je l se sećate „zakleo se bumbar u cvet i u med“?

I još samo ovo o tekstu, novine su obavile razgovor sa „njihovim izvorom iz Vlade“, predsednicom te neke Komisije za zaštitu konkurencije, predsednikom Privredne komore Srbije, i još nekoliko nekakvih privrednika-biznismena itd. Tekst je onako, korektan, ali nije problem u tome.

Čekaj, hoćete da mi kažete da država ništa nije znala da je ovaj jedan pokupovao sve lance superminimarketa? Ili da je ova jedna firma pokupovala sve mlekare u Srbiji? I da se nekako ispostavilo da  su ovi jedini koji operišu „naftnim derivatima“? hoćete da mi kažete da to tako funkcioniše, kao, niko ne može da provali šta se dešava, ja dodjem jedan dan i kupim jedan lanac marketa, onda dodjem drugi dan i kupim drugi lanac marketa, ma šta lanac, kupim bre celu firmu, onda ih prefarbam u moje boje, i tako po vasceloj Srbijici, i i dalje niko ništa ne provaljuje? Možda su ti koji treba da primete i sankcionišu stvaranje monopola toliko outmeni, da oni ne idu sami u nabavku, kad im treba hleb, mleko, ulje, nego im ide služinčad? Pa onda ni ne mogu da vide šta se dešava na ulici? Možda služinčad o tome i priča, kad se vrati iz nabavke, možda komentarišu dešavanja sa terena, dok pripremaju ručak za belog gospodara, ili dok se uveče greju oko šporeta na drva, i slušaju bahanalije gospodara; ili ne mora bahanalije, pa nisu gospodari uvek bahati, možda sviraju klavir i pevaju elegične pesme, uveče, oko kamina? Ali, pošto su gospodari zauzeti svojim poslovima, oni ne čuju šta služinčad priča, pa tako i ne znaju šta se dešava. Uostalom, što bi i slušali šta posluga priča.

Ne znam da li sam jasna. Ja sam mislila da je usitnjena birokratska struktura u kojoj je nemoguće videti celinu bilo kog procesa primenjiva samo na nas, plebs. To je ono kada npr dodješ da izvadiš nova dokumenta, ili da predaš dokumenta da se prijaviš za socijalnu pomoć, ili za kredit za stan, ili da se upišeš u neke registre, ti ne vidiš gde to vodi, jer ovaj za šalterom zna samo da treba da mu doneseš toliko i toliko papira; on po nekom automatizmu to stavi u odredjeni pretinac, a šta se dalje dešava možda znaju na šalteru 5, ili u sobi 28.

Ali, majku mu, ja sve nešto razmišljam, pa dobro, jedno sam ja, a jedno je država. Ta država, ne, čekaj, to mora da se napiše velikim početnim slovom, Država, pa to je zakon, ustav, propis, prepis, podnesak, onda i okrugli pečat, zavodnički pečat, primljeno, potvrdjeno itd. To je  Država, a ne neka neozbiljna zajebancija, uostalom, tu sve mora mnogo ozbiljnije da se prati i nadgleda, jer će nekom da leti glava sa ramena. Ovako kako pročitah ovu vest ispada da je njihova tematska pesma „zakleo se bumbar u cvet i u med“; setite se “neće tu da vršlja OD SAD bilo ko“, dakle od sad, ne od trenutka kad su formirali vladu, ili zašto da ne, od kad postoji država.

Evo da priznam: ja ne znam koja služba treba da prati takve stvari, ko to treba da je budan i da prati kretanja kapitala u zemlji, pretpostavljam da nije baš DeBe, ali tako neko, šta znam, ko ima veze sa tim porezima, imovinama itd (ili možda u potpunosti grešim). A sigurna sam da treba da postoji neka služba. Ovako, kad se pročita ova vest, ispada kao da je ta služba sad skoro formirana. Kao,  imamo nekog tamo službenika, činovnika, koji je samo radio svoj posao, udarao po tastaturi ceo dan, i na početku svakog meseca dobijao platu za prethodni mesec, ali odjednom, on oseti neki nemir, neke „cifre“ se nisu uklapale, pa je prikupio dokumenta, raširio ih po stolu, crtao šeme, našao planove, kopirao ih, molio ljude koje poznaje po raznim arhivama da mu daju neke informacije, neko ga je zbog svega toga jurio i pretio mu, ali ne, on se nije uplašio, tojeste, uplašio se, ali je smatrao da istina mora da se obnaroduje, pa kad je došao do zaključka šta se desilo,  izneo ga je na videlo javnosti. I onda se kao formirala ta komisija. Ili sam to upravo prepričala film „Pelican Brief“?

Znam znam, neko će reći „pa malecka, ne ide to tako, ako si ti brljiva, zašto i taj tamo u nekoj državnoj (pardon, Državnoj) kancelariji ne bi bio brljiv“, ili „pa znam malecka, ali aki si ti brljiva, onda je i Država brljiva, mi svi treba da radimo zajedno da blabla“.

I dobro, sve i da je tako, šta onda? Sad se jadna država iznervirala, i rekla „NO PASSARAN!!“ (ovi danas na i oko vlasti su iz tog „NO PASSARAN!!“ vremena, njima je to još uvek kao taj sveti, uzvišeni usklik potlačenih tralala), „nećemo više dozvoljavati da nas maltretiraju pokvareni monopolisti!!“.  I odmah sednice, saveti, koncili, sudjenja, javna pogubljenja, prepravljanje istorije, oduzimanje/vraćanje imovine?

Imam i rečenicu – favorit u tekstu, gospodja presednica Komisije za zaštitu konkurencije: „…država na srpsko tržište želi da dovede još trgovinskih lanaca…“ . Koja država, oprostite, ako smem da pitam? Naša država? Je l vam to bila novogodišnja želja? Ili je to plan za od ponedeljka, ili od prvog u mesecu? Je l se to promenila vlada, pa prethodna to nije želela, a ova sada želi?

Pa čekaj, ko je dozvolio taj monopol?

Mislim, jasno mi je sve, nego ne mogu da verujem da imaju „muda“ da mi to podmeću, i da imaju tako grozno mišljenje o meni.

I koga oni nazivaju naivnim glupakom?

Treba im jebati mater, ja da vam kažem.